Қумрихон опа етмиш ёшдан ошиб қолди. У давладан пенсия олади, эпизодик ролларда чиқиб тургани учун театр ҳам ойлик тўлайди. Умрининг қирқ икки йили шу театр даргоҳида кечди. Бир замонлар опа ўрта бўй, тўлагина, гажак қўйган қизча эди. Ўша кезларда донғи Доғистонга кетиб, шу киши ўйнагани учун ҳам театрга томошабин ёпирилиб келган пайтлар кўп бўлган. Айниқса […]
↧
Shukur Xolmirzayev. Qaytish. Hikoya matni & Hikoya asosida radiospektakl & Qil ko’prik. Roman
↧
Mixail. Sholoxov. Xol. Hikoya & Inson taqdiri. Radiospektakl
У НКВД томонидан қамоққа олинишидан қўрқиб,яшириниб юрган, маст ҳолда Сталин қабулига кирган, “адабиётда ХХ аср инсонини қатъиятли тасвири учун” Нобель мукофотига сазовор бўлган ва Лев Толстой шуҳратини орзу қилган ёзувчи эди. У 1905 йилнинг 24 майида Дон казаги оиласида дунёга келди. 1984 йилнинг 21 февралида оламдан ўтди. У жуда кўп асарлар яратди. Михаил […]
↧
↧
Xorxe Luis Borxes. Ikki hikoya & Tarmoqlangan so’qmoqlar bog’i.Audiohikoya
Лотин Америкасининг машҳур ёзувчиларидан бири Хорхе Луис Борхес (Jorge Luis Borges) 1899 йилнинг 24 августида Аргентина пойтахти – Буэнос-Айресда туғилган, ўсмирлиги ва ёшлиги Европада ўтган. 1920-йилларда ўз юртига қайтган адиб дастлаб шоир сифатида машҳур бўлади. 1955 йилдан миллий кутубхона директори бўлиб ишлайди. Кўзи кўрмай қолгач, 1973 йили ишдан бўшайди. Бир қанча миллий адабий мукофотлар […]
↧
Orziqul Ergash. Onamning ertaklari & Olis yulduzlar. Radiospektakl
Мана орадан неча замонлар берида туриб, баъзан ўйлаб қоламан. Қийратма уруш борарди ўшанда. Ваҳима, қўрқув, хавотир. Ҳатто уруш бошларида кечалари уйимизда чироқ ёқишга ҳам қўйишмас, деразаларга қора парда тутишни буюришарди. Хуллас, шунақа бир серҳадик, нотинч замонларда ҳам биз бийдай дала-даштларда ҳалигидақа ўйин-кулгулар, ҳангомалар қилардик.Тавба, дейман, ёшлик экан-да. Ёшликда одам маст бўларкан-да, дард-алам ҳам, ҳасрату […]
↧
Amir Xusrav Dehlaviy. G’azallar va ruboiylar & Amir Xusrav Dehlaviy ijodi. «Akademik soat» turkumidan videodars
Мир Хусрав Деҳлавий вафотидан буён салкам етти аср ўтди. Унинг асарлари дунёга таралиб, ҳамон севиб ўқилмокда, қабри халқ зиёратгоҳидир. Шайх Саъдий шоир Амир Хусрав Деҳлавий ҳақида гапириб: «Хар кимса у дунёда бир нарса билан фахрланиши керак. Мен ана шу туркнинг кўксидаги куюги билан фахрланаман», — деган экан… Амир Хусрав ғазалларида унинг кўксидаги куюги — […]
↧
↧
Abduqayum Yo’ldoshev. Puankare. Radiospektakl
Бироқ мен бахтиёр эдим. Зеро асосий ишим миллиметрма-миллиметр, заррама-зарра олдинга силжиётгандай эди. Ҳориган чоғларим эмаклаб бўлса ҳам мақсад сари интилардим, қўлларимдан мадор кетганида ерни тирноқларим билан кавлаб бўлса ҳам илгарига силжирдим. Илло, илло олдинда, олис уфқ ортида бўлса ҳам ненингдир шамойили кўриниб қолаётгандек, нимадир ўзига чорлаётгандек эди… Жюль Анри Пуанкаре (1854-1912) – машҳур математик, […]
↧
Mahmud Koshg’ariy va uning «Devoni lug’otit-turk» asari. Videodars & Devoni lug’otit-turk. 3- jildlik
«Девону луғотит-турк» («Туркий сўзлар девони») — Маҳмуд Кошғарийнинг туркий тиллар ҳақидаги қомусий асари (1071—72). Бу асарда 11-а. нинг 2-ярмида Марказий Осиёда ва Ғарбий Хитой ҳудудида истиқомат қилган туркий уруғ ва қабилалар, уларнинг ижтимоий аҳволи, тили, тарихи, бу ҳудуднинг географияси, метрологияси ва астрономиясига оид қимматли маълумотлар ёзиб қолдирилган. «ДЕВОНУ ЛУҒОТИТ-ТУРК» ҲАҚИДА* Ғанижон Абдураҳмонов «Девону луғотит-турк» («Туркий […]
↧
Guli siyoh. Sohib Jamol romani asosida radiospektakl
Ўтган асрнинг 70-йилларида ёзувчи Соҳиб Жамолнинг «Гули сиёҳ» номли романининг ўзбекча таржимаси нашр этилганда, китоб жуда машҳур бўлган эди. Асарда кўзи ожиз Амал исмли қизнинг Нодир исмли йигит билан бўлган муҳаббати ҳақида ҳикоя қилинади. Роман муаллифи Соҳиб Жамолни гоҳ афғонистонлик, гоҳ озарбайжонлик, гоҳ советлардан сиёсий бошпана сўраган арабистонлик деган гаплардан бўлак бошқа бир аниқ маълумот […]
↧
Dino Bussati. Eynshteyn bilan iblisvachcha & Adib asarlaridan iqtiboslar & Ikki audiohikoya
Итальян адиби Дино Буссати (1906-1972) ХХ аср жаҳон ҳикоянавислик санъатининг бетакрор намояндаларидан бири саналади. Қуйида унинг сара ҳикояларидаги ўқувчини ўйга толдирадиган, мушоҳадага чорлайдиган фикр-мулоҳазалари, «Эйнштейн билан иблисвачча» ҳикояси ва икки аудиоҳикояси билан танишасиз. АДИБ АСАРЛАРИДАН ИҚТИБОСЛАР ХХ аср жаҳон ҳикоячилигининг бетакрор намояндаларидан бири италян адиби Дино Буссатидир. У 1906 йилнинг 16 октябрида Италиянинг Беллуно […]
↧
↧
Barno Isakova. Uvaysiy haqida & Uvaysiy. Devon & Ikki g’azalu uch ashula
Ўзбек адабиёти тарихида шоираларнинг фаолияти Жаҳонотин Увайсийдан бошланади, дейиш мумкин. Чунки Увайсийгача ўзбек шоираларининг асарлари адабиётимиз тарихида қайд этилмаган. Шарқ шоираси Зебунисо эса форс ва араб тиллари да ижод қилган. Барно Исакова УВАЙСИЙ Уч мақола УВАЙС ҚАРАНИЙ ВА УВАЙСИЙ Ўзбек адабиёти тарихида шоираларнинг фаолияти Жаҳонотин Увайсийдан бошланади, дейиш мумкин. Чунки Увайсийгача ўзбек шоираларининг […]
↧
Abdunabi Boyqo’ziyev. «Xotiraga sayohatlar» kitobidan parchalar & Abdunabi Boyqo’ziyev «Tarona va zamona» radiodasturida
Бобом, Бойқўзи бува Қирғизбой ўғли очкўзлиги ва аҳолига зулми учун узоқ йилга қамалиб кетган бир раиснинг қутулиб чиққанини эшитиб шундай деган эди... Абдунаби БОЙҚЎЗИЕВ “ХОТИРАГА САЁҲАТЛАР” КИТОБИДАН ПАРЧАЛАР Абдунаби Бойқўзиев 1954 йил 15 ноябрда Андижон вилоятининг Избоскан туманида туғилган. Тошкент давлат (бугунги Миллий) университетини тамомлаган (1983). Турли йилларда Ғафур Ғулом номли адабиёт ва санъат […]
↧
Jumanazar Yo’ldosh. Sir & Jumanazar Yo’ldosh. Uy. Audiohikoya & Yomg’irdan so’ng. Hikoyalar to’plami
Мен Жуманазарни таниганимда жуда одамови эканлигини сезганман ва у ижод қилиши, ҳикоялар ёзишини ўйлаб ҳам кўрмаганман. Бир кун у қўлимга бир даста қоғоз тутиб, “ўқиб кўринг” деди. Ёзганларини ўқирканман имло хатоларига тўла, мужмал сўз бирикмаларидан ҳафсалам пир бўлсада, унда, ёзганларида ўзига тортадиган нимадир бор эди. Вақт ўтиб у ижодий даврага шўнғиб кетди. Давра таъсир қилдими, […]
↧
Nozima Habibullayeva. Ertak aytgum ming kecha…& Nozima Habibullayeva. Musiqiy asarlar
Нозима фақат шоира эмас, Яратган эгам унга мусиқа сирларидан хабардорлик, бастакорлик иқтидорини ҳам берган. Бугунги саҳифамизда шоира қизимнинг шеърлари билан баробар бир неча кичик мусиқий жанрларда яратган асарлари билан ҳам танишасиз. Нозима ҲАБИБУЛЛАЕВА ЭРТАК АЙТГУМ МИНГ КЕЧА Нозима Ҳабибуллаева 1996 йил Фарғона вилоятида туғилган. Ўзбекистон давлат консерваториясини тамомлаган (2019). “Мовий қўшиқ” номли шеърий тўплами ўзбекистон […]
↧
↧
Shukur Xolmirzayev. Navro’z,navro’z…& Qora kamar. Radiospektakl
24 март — Шукур Холмирзаевнинг 80 йиллиги Султон катта-катта одим отиб борар, шундоқ ҳам эсиб турган шабада унинг кўкрагига урилар, жонсиз, узун, саноқли сочларини тўзғитар (у онда-сонда бармоқлари билан сочини силаб қўярди), у энг олий, энг одамий ниятини амалга ошириш учун бораётир, қутлуғ айём арафасида (эртага — наврўз!). У бу ниятни амалга ошириш учун […]
↧
Shukur Xolmirzayev. Xorazm, jonginam. Hikoya & O’n sakkizga kirmagan kim bor?..Ovozli kitob
24 МАРТ — ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВНИНГ 80 ЙИЛЛИГИ Одамнинг дардини дўстлари кўтарар экан. Юрагингни бўшатасан… Кейин биласанки, сен ҳам шу оламда омонатсан: борадиган жойинг — ўша жой. Ана шу хаёллар бошингни қамраганда, оламнинг барча ташвиш-таҳликалари бир пул бўлиб қоларкан. Эътиқодлар ҳам… Худо ҳаққи, ҳеч нарсанинг қиммати қолмагандай бўларкан. Бироқ мени тағин отам… унинг руҳи қандайдир тутиб […]
↧
Koronavirusga oid videolar yutubdagi «Xurshid Davron Kutubxonasi» kanalida
Коронавирус белгилари ва ундан сақланиш чоралари, Қандай қилиб коронавирус тарқалиши олдини олиш мумкинлиги, Уй шароитида ниқоб тайёрлаш ҳақида билиб олинг ва коронавирусга бағишланган шеърни тинглаб, кайфиятингизни кўтариб олинг. Коронавирус белгилари ва ундан сақланиш чоралари ҳақида билиб олинг Қандай қилиб коронавирус тарқалиши олдини олиш мумкин Коронавирус бутун Ер куррасида барчани саросимага солгани рост. Халқаро қатновлар […]
↧
Tilak Jo’ra. Daryolarday mavjlanib kechadi umrim & Shoir Tilak Jo’ra xotirasiga bag’ishlov & Saylanma
Шоирнинг шоирга, шогирднинг устозга, тенгдош қалам соҳибининг тенгдошларига кўлкасиз ва тиниқ самимиятини Тилак Жўрада кўрганман. Талант нафасини ҳам, адабиётга олиб кирган янгилигини ҳам у тўғри мушоҳада этарди. (Иброҳим Ҳаққулнинг «Тутдек тўкилган юрак» мақоласидан. Мақола мана бу саҳифада).. Тилак Жўра бу дунёда кўп яшамади. У кўп китоб ҳам чиқармади. Катта-катта, узундан-узоқ шеъру достонлар ҳам […]
↧
↧
Nodir Jonuzoq. Hayot guli & Nodir Jonuzoq «Hayot va xayol yo‘llarida» teledasturida & Sizni sevar edim. She’rlar to’plami (2006)
“Дунё катта қишлоқ бўлиб қолди” деган гапни кўп бор эшитганмиз-у, аммо унинг моҳиятидаги ҳақиқатни ҳеч қачон ҳозиргидек теран ва бор салмоғи билан ҳис қилмаганмиз, десам, фикримга қўшилсангиз керак. Дунёнинг у четида содир бўлган фавқулодда ҳодиса қисқа фурсатда Ернинг бошқа бурчида яшаётган одамлар ҳаётига ҳам таъсир қиладиган бўлиб қолди. Нодир Жонузоқ ҲАЁТ ГУЛИН ТИРИК САҚЛАГАН СЕНСАН… […]
↧
Rabindranat Tagor. Daliya & Suba. Audiohikoya
Урушда қаттиқ мағлубиятга учраган шоҳ Шужоъ, Аврангзеб таъқибидан қўрқиб, бошпана излаб Аракан рожаси ҳузурига қочиб келишга мажбур бўлди. Унинг уч соҳибжамол қизи ҳам ўзи билан бирга эди. Аракан рожаси уларни ўз ўғилларига олиб бермоқчи бўлди. Буни эшитиб шоҳ Шужоъ жуда ғазабланди. Рабиндранат Тагор ДАЛИЯ Ҳиндистоннинг буюк ёзувчиси, адиб, мутафаккир, шоир, композитор, педагог ва […]
↧
Abdumajid Azim. She’rlar
Кунда ва жаҳонда рўй берган, бераётган ҳар бир ҳодиса шоир юрагида акс садо беради.Абдумажид Азимнинг сизга тақдим этилаётган шеърларида ҳам бу аён кўриниб турибди. Абдумажид АЗИМ ШЕЪРЛАР Абдумажид Азим 1957 йил 26 ноябрда Сурхондарё вилояти Қумқўрғон туманида туғилган. Шу пайтгача қадар “Ўтаётган йиллар”, “Қалбимнинг ватани”, “Қуёш боласи”, “Ёруғлик одами”, “Руҳи равоним”, “Умид беланчаги”, “Ошиқ дилим”, […]
↧